- Због контролисаног запошљавања предузећа водовода годинама имају велики проблем са недостатком инжењера, мајстора и стручњака других профила, што им отежава нормалан рад
- Првобитно је предвиђено да забрана запошљавања траје до краја 2015, али уредбом Владе Србије, која је ступила на снагу 1. јануара, трајање је продужено до краја 2026.
- У прошлогодишњем октобарском броју часописа „Biznis.rs“, у вези са најавом ове мере, објављен је текст који преносимо у целости
Извор: www.biznis.rs
Контролисано запошљавање у јавном сектору Србије продужава се до 31. децембра 2026. године, предвиђа предлог Закона о буџетском систему који је Влада усвојила и послала Скупштини на одлучивање. Држава ни у ревидираној Фискланој статегији 2024-2026. не предвиђа да се управљање бројем запослених системски уреди, па ће део државног сектора наставити да функционише са мањком кадра у наредне три године, оценио је Фискални савет а пише Бета позивајући се на Нову економију.
Тренутно важеће законско решење предвиђа да контрола запошљавања у јавном сектору важи до краја 2023. Ова контрола подразумева да буџетски корисници могу да запосле до 70 одсто оних који напуштају јавни сектор, без сагласности Владине комисије. За свако додатно запошљавање им треба дозвола комисије, с тим да број запослених на неодређено не сме да буде више од један одсто већи него на крају 2020.
Оцена Фискалног савета је да држава продужава забрану због тога што није успела да створи оперативне предуслове да се пређе на децентрализован систем управљања кадровима, кроз систематизације, на основу анализа свих делова јавног сектора. Указано је да претерано ослањање на ову меру неспорно оставља трајне негативне последице на квалитет рада важних сегмената државног сектора.
Фискални савет је већ упозоравао да Пореска управа нема довољно инспектора што може бити један од разлога смањене наплате ПДВ-а. Међутим, Пореска управа није једина која увелико функционише са дефицитом стручног кадра. Инспекцијске службе такође имају озбиљне мањкове. Овом систему, када се изузму порески инспектори и инспектори заштите животне средине, недостаје око 500-1.000 људи, навела је Нова еконимија.
У здравству јесте било повећање броја запослених након избијања пандемије (корона вируса), али важни делови овог система настављају да функционишу са мањком медицинског особља, упозорио је Фискални савет. Тако Универзитетски клинички центар Србије, највећа поједина установа здравствене заштите, запошљава 8.100 људи (јануар 2023. године), што је 20 одсто мање него је предвиђено систематизацијом.
У Министарству заштите животне средине (рачунајући Агенцију за заштиту животне средине) је на крају 2022. по свим основама било радно ангажовано 414 људи, што је за петину мање од систематизатијом предвиђених 514 стално запослених. Фискални савет је оценио да је стварни мањак вероватно вишеструко већи јер би постојећа систематизација морала да се прошири због усклађивања са ЕУ директивама.
„Ови проблеми одавно захтевају хитну интервенцију државе, али то не само да се годинама не дешава, већ изостају чак и конкрентни планови да се они адресирају“, пише у оцени Фискалног савета.
Забрана запошљавања уведена је пре десет година, у децембру 2013, као изнуђено решење које је имало за циљ да заузда тадашње неконтролисано кретање масе плата и донесе брзе буџетске уштеде. Првобитни планови су предвиђали да забрана траје две године, до краја 2015. Забрана прописана 2013. била је ригорознија. Јавном сектору је била потребна дозвола Владине комисије за свако запошљавање, а могли су да запосле једног радника тек када оде њих пет.