Press "Enter" to skip to content

Огромна потражња у врелим данима, лако је расипамо – како да нам вода за пиће не постане луксуз

  • Гостујући јуче на РТС-у, др Радомир Вујадин, директор Београдског водовода и председник Управног одбора нашег удружења, осврнуо се на многе проблеме, а пре свега на нереалну цену воде за пиће која онемогућава неопходан ритам развоја предузећа водовода

Извор: www.rts.rs

Суши и високој температури се не назире крај, док надлежни апелују да рационално трошимо воду за пиће или је нећемо довољно имати. Радомир Вујадин, директор Београдског водовода и канализације изјавио је за РТС да су прошле године успели да обезбеде нових 700 литара воде у секунди откривањем кварова. Истиче и да цене воде у престоници није реална, најавивши да ће до краја године тражити њено поскупљење.

Радомир Вујадин, гостујући у Београдској хроници, изјавио је да немамо луксуз да расипамо воду јер су, истиче, водоводне мреже грађене пре 50, 60 и 70 година.

Једно домаћинство у стамбеној згради у Београду месечно потроши око 11 кубних метара воде, потрошачи привреде, фабрике и трговине скоро 54 кубна метра, док становници централних делова града дневно између 130 и 150 литара. Потрошња се током лета повећа око 20 одсто. Просечна дневна потрошња по становнику у приградским деловима града износи око 200 литара, док се у летњим месецима повећа и до 300 одсто.

Годишњи губици у систему снабдевања водом износе 31 одсто. Процене су да се на нелегалну потрошњу (крађу воде) односи око 10 одсто, а осталих 21 одсто на губитке на транспортним и дистрибутивним цевоводима. Поједине општине „кубуре“ са водом за пиће, док се у Београду улице перу чистом водом. Градска чистоћа за прање улица је лане потрошила 633.500 кубних метара воде за пиће, а до септембра ове године више од 400.000 кубних метара.

„Примарни цевоводи у Београду износе око 4.000 километара. Просечан њихов век је око 50 година. Практично, сваке године би требало два одсто цевовoда да мењамо, што је око 80 километара. Београдски водовод, као и у други водоводи, немају за то средстава“, истиче Вујадин.

Према његовим речима, од укупне количине воде коју произведе Водовод, 50 одсто су губици – због нелегалне потрошње и дотрајалих цевовода. „Вода може да отиче, на пример, када пукне цев, а да не знамо док не дође до површине. Прошле године смо успели да откријемо три квара. Годинама је постојао један квар на цевоводу испод Савског моста где је отицало скоро 200 литара воде“, каже Вујадин. Истиче да су прошле године успели на тај начин да обезбеде нових 700 литара воде у секунду, па Београд није осетио проблеме које су имали градови у окружењу.

„Цена воде није реална“

Вујадин напомиње да у Водоводу велики број средстава одлази на поправке кварова, а финанисарају се искључиво самостално – од продаје воде и услуге одвођења вода.

„Цена није реална – 74,5 динара за 1.000 литара воде. Тензија је увек на крају године, када је потребно незнатно повећати цену, што не наилази на позитивну реакцију код потрошача“, истиче Вујадин. Гост Београдске хронике каже да ће Београдски водовод тражити од Скупштине града да вода поскупи до краја године да би решили поједине проблеме, као и да би обезбедили и следеће године уредно снабдевања. „Цена воде у Београду, у односу на друге градове, на лествици је на средини. Многи градови, од Суботице, Новог Сада, Неготина до Лознице, имају далеко скупљу воду“, указује Вујадин.

Енормна потражња

Напомиње да потрошачи морају да буду солидарни и свесни да је у врелим данима потражња за водом еноромно увећана. „Производимо довољно воде, потискујемо  у дистрибутивни систем скоро 7.000 воде у секунди. Грађани не треба да троше воду нерационално, већ у складу са одлуком о пречишћавању и дистрибуцуји воде“, каже Вујадин.

Вујадин истиче да се труде да свакодневно да уклоне све кварове, којих је на дневном нивоу до 150. „Сви су ресурси на распологање и наши људи су на 40 степени на терену на отвореном“, закључује директор Београдског водовода и канализације.