Да ли ће српски водоводи моћи да буду добри трговци?

У области издавања рачуна за пружене услуге, Нацрт закона о заштити потрошача водоводе третира као све друге трговце и намеће им обавезе које ће отежати њихово пословање
Јавна расправа о Нацрту завршена је крајем новембра, а предлог новог закона још није упућен у скупштинску процедуру

„Иако је завршена јавна расправа, уверен сам да ћемо наћи начин да помогнемо и подржимо ваше предлоге, јер обавеза Привредне коморе Србије је да утиче на стварање доброг и стимулативног законског оквира“, рекао је Далибор Јокнић, секретар Удружења за комуналне делатности ПКС (на слици десно) на недавној седници Управног одбора

Снабдевање становништва довољним количинама здравствено исправне воде за пиће неспорно је кључна делатност. Развијене државе уважавају њен значај, развојне потребе, али и специфичности. Можда у њиховим регулативама има отежавајућих решења, али креатори прописа се труде да изменама решавају проблеме, без могућих компликација.

Ни у једној земљи Европске уније, а вероватно ни света, не постоји законска обавеза месечног очитавања водомера, постављена као услов и основ за месечно издавање рачуна за утрошену воду. Таква обавеза, дакле, не постоји у државама које имају дугу традицију законске заштите потрошача. Много је разлога за то, почев од техничких, технолошких, па до оних финансијске природе.

На жалост, наша законска решења у области издавања рачуна водоводе третирају као било ког трговца. Тако је записано у решењима важећег Закона о заштити потрошача, чије измене смо предложили Иницијативом из 2016, коју је подржала Привредна комора Србије. Иницијатива је остала без одговора, што је прећутно правдано чињеницом да је покренута ван званичне јавне расправе.

На жалост, чини се да ту иницијативу није прочитао нико изван „круга српских водовода“. Када је започет процес измена, Нацрт закона о заштити потрошача поновио је иста решења. Ако заживе у новом закону, таква решења за наше водоводе значе да неће моћи да буду добри трговци, па ће можда морати да поднесу плаћање великих казни, што ће још више отежати њихов положај. Наравно, поднели смо предлог за измену таквих решења, практично понављајући своју Иницијативу из 2016.

Јавна расправа о Нацрту је завршена 25. новембра, а извештај о њеном спровођењу Министарство трговине, туризма и телекомуникација објавило је 9. децембра 2019. Из извештаја се не може ни наслутити да ли су наши предлози прихваћени, тако да је остало да сачекамо и видимо текст предлога закона кад стигне у Скупштину Србије. Од Министарства смо тражили одговоре на питања да ли су наши предлози прихваћени, да ли је сачињен и доступан текст предлога закона и када се планира његово слање у Скупштину. За сада немамо одговоре, али наставићемо да питамо. Иако је било објава у медијима да ће предлог новог закона почетком ове године бити упућен у редовну скупштинску процедуру, то се још увек није догодило.