Интересантна употреба закона

Позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, ужички водовод је добио три захтева за достављање више стотина докумената, у папирима тешких сигурно неколико десетина килограма
Тражи се достављање електронском поштом, наравно – у законском року

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја један је од стубова демократског развоја. Њиме се „уређују права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти, ради остварења и заштите интереса јавности да зна и остварења слободног демократског поретка и отвореног друштва“, каже се већ у првом члану. „Права из овог закона припадају свима под једнаким условима, без обзира на држављанство, пребивалиште, боравиште, односно седиште, или лично својство као што је раса, вероисповест, национална или етничка припадност, пол и слично“, стоји у шестом члану.

Остваривање права јавности да зна свакако је велика демократска творевина. Необична употреба споменутог закона који уређује управо овај индикатор демократичности, понекад прераста у бирократску главобољу, која нема баш никакве везе са правом јавности да зна. То се почетком овог месеца догодило ужичком водоводу.

На адресу ЈКП „Водовод“ Ужице 10. новембра стигла су три захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Тражилац наводи да су му набројане информације потребне ради грађанског надзора законите, рационалне ефикасне и наменске употребе буџетских средстава и располагања имовином Републике Србије. За сврху тог надзора тражилац захтева достављање следећих докумената: „информацију о прековременом раду запослених у периоду 2016-2019. године, и то: име и презиме запосленог, назив радног места, месец, годину, број прековремених сати, разлог за прековремени рад, нето и бруто износ исплаћен за сваки месец на име прековременог рада, за сваког запосленог, број решења или другог акта којим је одређен прековремени рад за сваког запосленог или групу запослених…“ Следи списак сличних захтева за исти четворогодишњи период о боловањима, службеним путовањима… Да не оптерећујемо текст, списак тражених информација можете погледати овде.

С обзиром да управљају средствима у својини Републике Србије, сва јавна комунална предузећа сваке године подносе извештаје о раду својим оснивачима, скупштинама локалних самоуправа. Наравно, то чини и ужички водовод. Учинио је то за сваку пословну годину која се наводи у захтеву тражиоца ове информације од јавног значаја. Скупштине локалних самоуправа чине управо представници јавности која има право да зна. Као органи највише власти у локалним заједницама, скупштине имају низ стручних служби које им помажу да процене ваљаност свих извештаја и информација. Било би за очекивати да и тражилац дугачког списка информација у „ужичком случају“ има на располагању многобројан стручни тим који ће моћи ваљано да анализира, или бар прелиста десетине килограма докумената. Ипак, то је мало вероватно.

О мотивима тражиоца информација могли бисмо да спекулишемо. На пример, ако се не испоштује законски рок од 15 дана, недостављање информација могло би да кошта ужички водовод, наравно у корист тражиоца. Зашто достављање информација електронском поштом? Да би се избегло плаћање фотокопирања, што би тражилац по Закону морао да плати? Или, да се избегне ношење толиких килограма папира? Можда да се осигура пробијање рока за достављање, пошто је тешко обезбедити довољно службеника и много скенера да би се скенирање и слање електронском поштом обавило за само две недеље?

Не улазећи у мотиве тражиоца, колеге из Ужица су затражиле тумачење Повереника за информације од јавног значаја, што можете прочитати овде. Одговор још није стигао, а ужички водовод ће свакако поступити по препорукама Повереника. Мада, било би врло корисно да се позабави и могућностима за примену члана 13 Закона, које уређују област злоупотребе слободног приступа информацијама од јавног значаја.

Pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, užički vodovod je dobio tri zahteva za dostavlјanje više stotina dokumenata, u papirima teških sigurno nekoliko desetina kilograma
Traži se dostavlјanje elektronskom poštom, naravno – u zakonskom roku

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jedan je od stubova demokratskog razvoja. Nјime se „uređuju prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva“, kaže se već u prvom članu. „Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državlјanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna ili etnička pripadnost, pol i slično“, stoji u šestom članu.

Ostvarivanje prava javnosti da zna svakako je velika demokratska tvorevina. Neobična upotreba spomenutog zakona koji uređuje upravo ovaj indikator demokratičnosti, ponekad prerasta u birokratsku glavobolјu, koja nema baš nikakve veze sa pravom javnosti da zna. To se početkom ovog meseca dogodilo užičkom vodovodu.

Na adresu JKP „Vodovod“ Užice 10. novembra stigla su tri zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Tražilac navodi da su mu nabrojane informacije potrebne radi građanskog nadzora zakonite, racionalne efikasne i namenske upotrebe budžetskih sredstava i raspolaganja imovinom Republike Srbije. Za svrhu tog nadzora tražilac zahteva dostavlјanje sledećih dokumenata: „informaciju o prekovremenom radu zaposlenih u periodu 2016-2019. godine, i to: ime i prezime zaposlenog, naziv radnog mesta, mesec, godinu, broj prekovremenih sati, razlog za prekovremeni rad, neto i bruto iznos isplaćen za svaki mesec na ime prekovremenog rada, za svakog zaposlenog, broj rešenja ili drugog akta kojim je određen prekovremeni rad za svakog zaposlenog ili grupu zaposlenih…“ Sledi spisak sličnih zahteva za isti četvorogodišnji period o bolovanjima, službenim putovanjima… Da ne opterećujemo tekst, spisak traženih informacija možete pogledati ovde.

S obzirom da upravlјaju sredstvima u svojini Republike Srbije, sva javna komunalna preduzeća svake godine podnose izveštaje o radu svojim osnivačima, skupštinama lokalnih samouprava. Naravno, to čini i užički vodovod. Učinio je to za svaku poslovnu godinu koja se navodi u zahtevu tražioca ove informacije od javnog značaja. Skupštine lokalnih samouprava čine upravo predstavnici javnosti koja ima pravo da zna. Kao organi najviše vlasti u lokalnim zajednicama, skupštine imaju niz stručnih službi koje im pomažu da procene valјanost svih izveštaja i informacija. Bilo bi za očekivati da i tražilac dugačkog spiska informacija u „užičkom slučaju“ ima na raspolaganju mnogobrojan stručni tim koji će moći valјano da analizira, ili bar prelista desetine kilograma dokumenata. Ipak, to je malo verovatno.

O motivima tražioca informacija mogli bismo da spekulišemo. Na primer, ako se ne ispoštuje zakonski rok od 15 dana, nedostavlјanje informacija moglo bi da košta užički vodovod, naravno u korist tražioca. Zašto dostavlјanje informacija elektronskom poštom? Da bi se izbeglo plaćanje fotokopiranja, što bi tražilac po Zakonu morao da plati? Ili, da se izbegne nošenje tolikih kilograma papira? Možda da se osigura probijanje roka za dostavlјanje, pošto je teško obezbediti dovolјno službenika i mnogo skenera da bi se skeniranje i slanje elektronskom poštom obavilo za samo dve nedelјe?

Ne ulazeći u motive tražioca, kolege iz Užica su zatražile tumačenje Poverenika za informacije od javnog značaja, što možete pročitati ovde. Odgovor još nije stigao, a užički vodovod će svakako postupiti po preporukama Poverenika. Mada, bilo bi vrlo korisno da se pozabavi i mogućnostima za primenu člana 13 Zakona, koje uređuju oblast zloupotrebe slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.