-
Kako smo dozvolili da nad 80 odsto izvorišta koja se eksploatišu u Srbiji gazduju inostrane kompanije. Vodne dozvole na 15 godina, svi računaju na produženje. Čak 34 firme eksploatišu izvore, većina iz Nemačke, SAD, Holandije…
Bojana CARANOVIĆ, Marijana SPASENOV
Izvor: www.novosti.rs
Voda je naše bogatstvo, ali od nje vajdu imaju samo stranci. To bi moglo da se kaže za strateški resurs koji Srbija poseduje, jer nad više od 80 odsto izvorišta gazduju inostrane kompanije. Iako po zakonu vlasnik izvorišta vode može da bude samo država Srbija, stranci su se izborili da eksploatišu ovo bogatstvo najmanje 15 godina. To je maksimalan period na koji se izdaju vodne dozvole, ali većina računa na – “produžetke”.
Stručnjaci kažu da je naša zemlja bogata kvalitetnim podzemnim vodama, pogodnim za vodosnabdevanje stanovništva, ali da je to ograničen resurs, kojim se treba ophoditi pažljivo.Od ukupnog broja izvorišta zdrave i pitke vode, kojih je oko 400, eksploatiše se svega oko 20 odsto. Istovremeno, postoji i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda. Zato je komisija Ujedinjenih nacija, Srbiju uvrstila među prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaće vode.
Procenjuje se da se trenutno u Srbiji 34 firme aktivno bave flaširanjem vode, ali sa čak četiri petine flaširane vode koja se puni u Srbiji rukovode kompanije iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije. Po rečima Gorana Trivana, ministra za zaštitu životne sredine, Srbija nema taj luksuz da se razbacuje pijaćom vodom i nije dobro da eksploatacija bude u vlasništvu stranaca, jer je reč o najosetljivijem i najvažnijem planetarnom resursu.
– Po zakonu su svi izvori u vlasništvu Srbije, ali su dati pod određenim uslovima na korišćenje. Bez obzira na to na koliko godina eksploatisanja su potpisani ugovori, nismo ih otuđili i kako budu isticali ugovori, ili na drugačiji način, trebalo bi da gledamo da vraćamo izvorišta – upozorava Trivan.
Samo devet kompanija koje se bave flaširanjem voda u Srbiji su članovi Poslovnog udruženja proizvođača mineralnih voda naše zemlje. Branka Šerović, direktor ovog Udruženja, kaže da Srbija spada među zemlje koje su relativno bogate izvorima kvalitetne mineralne vode, ali količina vode nije neograničena.
– Punionice prirodnih mineralnih voda i prirodnih izvorskih voda obavljaju flaširanje na osnovu rešenja o eksploatacionom pravu, vodnoj dozvoli kojom se utvrđuje pravo i uslovi korišćenja vode, i izdaje se sa određenim rokom važenja – ističe Šerovićeva. – Ova rešenja donosi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Zakona o vodama. U ovom ministarstvu naglašavaju da su vode prirodno bogatstvo i da su u svojini Republike Srbije, što je uređeno Zakonom o vodama.
– Tim propisom određene su i odgovarajuće obaveze koje se tiču korišćenja, zaštite i zahvatanja voda koje se koriste za piće – odgovaraju u Ministarstvu vodoprivrede. – Svako zahvatanje voda, pa i voda koje se koriste za piće, ne može se obavljati bez vodne dozvole. Ovom dozvolom se utvrđuje način, uslovi i obim korišćenja voda, njome se praktično daje pravo na korišćenje voda i uslovi pod kojim režimom se to može vršiti. Dozvole se daju sa odgovarajućim rokom važenja, a najduže na period od 15 godina.
Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, kaže da naša izvorišta ne bismo smeli tako lako ustupati stranim kompanijama, ali i da bi trebalo napraviti plan kako da vratimo sve što smo dali strancima. – Bez naših primarnih nacionalnih resursa, uključujući i vodu, zemljište, šume, ne može da se planira za budućnost. Što se tiče geotermalnih voda, tu smo na evropskom nivou – kaže Ristić. – Priroda nas je podarila, ali bismo morali da ih koristimo mnogo obazrivije.
Zablude oko potencijala
Profesor Ristić tvrdi da Srbija nije preterano bogata vodnim potencijalom: – Kada je reč o autohtonim površinskim vodama, najsiromašniji smo na Balkanu. Iako imamo dosta tranzitnih voda koje nam dolaze sa teritorija drugih država, poput velikih tokova, Dunava, Save, Tise, Tamiša, oni ne mogu biti strateški osnov za planiranje vodosnabdevanja. Istovremeno, imamo izvesni potencijal podzemnih voda, koje su vrlo kvalitetne i pogodne za vodosnabdevanje stanovništva. I to je limitiran resurs.
Zakon
Upravljanje vodovodnim sistemima, pa i izvorištima, povereno je ili javnim preduzećima za regionalno vodosnabdevanje, javnim komunalnim preduzećima na teritorije opštine, ili drugim subjektima, u zavisnosti od toga kome je izdata vodna dozvola – ističu u Ministarstvu poljoprivrede. – Pitanja vezana za potrebna hidrogeološka istraživanja u nadležnosti su organa nadležnih za geologiju.