У ПКС одржан је округли сто ,,Снабдевање водом У Србији,, а главне теме биле су квалитет и контрола потрошње воде у водоводима, повећање броја прикључака на мрежу, успостављање економске цене , унапређење система обрачуна и наплате
Квалитет воде у јавним водоводима у Србији побољшан је, али треба унапредити исправност пијаће воде у селима. Неопходно је уложити седам милијарди евра, у наредних 20 година у одрживост водоводног система, истакнуто је на конференцији „Снабдевање водом у Србији“ одржаној у Привредној комори Србије (ПКС). Водоснабдевање, каналисање и пречишћавање воде најважнија су питања комуналне инфраструктуре где се суочавамо и са највише проблема, рекао је Јеша Ерчић, директор Сектора услуга и предузетништва ПКС, поздрављајући учеснике конференције. Процес европских интеграција Србије, подсетио је Ерчић, подразумева усаглашавање домаћег законодавства из области водоснабдевања са директивама и прописима ЕУ, као и реорганизацију у области водопривреде.
Повећан је број исправних водовода у Србији – од 154 контролисана водовода прошле године, 89 је било исправно, а 2012. за осам мање. У протеклих пет година контроле јавних градских водовода биле константне – 154 на годишњем нивоу, истакла је Тања Кнежевић, докторка Института „Батут“. Студије Светске здравствене организације су, према њеним речима, показале да азбестне водоводне цеви немају никаквог штетног ефекта по здравље људи, јер, како је објаснила, није опасно ако се деси да се део те материје унесе у организам дигестивним путем у води за пиће, већ само ако се азбест удише.
Србији су потребна већа улагања у технолошке поступке третмана вода, како би се поправио квалитет воде за пиће, рекла је Кнежевић и указала на опасност од неисправних водовода и воде у сеоским бунарима. Ако се дуго користи та вода може да има веома лоше ефекте по здравље становништва, упозорила је докторка.
Предраг Богдановић из Удружења за технологију воде и санитарно инжењерство ПКС рекао је да је у водоводни систем, бране и објекте неопходно уложити око седам милијарди евра у наредних 20 година. Богдановић је указао и на проблем ниских тарифа по којима се наплаћује потрошена вода. Комунална предузећа за снабдевање водом укупно у свом пословању годишње изгубе око 16,5 милиона евра, док се око 37 одсто воде изгуби у мрежи. У Србији, навео је Богдановић, постоји 151 предузеће које снабдева водом око 5,4 милиона становника. Годишња потрошња је 672 милиона кубика воде. У Србији се годишње произведе и око 310 милиона кубика отпадних вода, од чега се само око 15 одсто њих пречисти.
Миодраг Пјешчић, вршилац дужности директора Републичке дирекције за воде рекао је да су у припреми методологија и критеријуми за израчунавање цене воде. То подразумева успостављање економске цене воде. Утврдило би колико треба да кошта кубик воде како би се покрили трошкови пословања и оставило простора за инвестиције које су ове године износиле око 200 милиона динара, а реализоване су на 30 водовода у Србији, истакао је Пјешчић.
Јадранка Његовановић из Министарства грађевинрства, инфраструктуре и саобраћаја истакла да је то министарство свесно свих проблема у сектору водоснабдевања. Подржавамо све конструктивне предлоге и иницијативе привредника који ће допринети да се на бољи начин уреди ова важна област, истакла је Његовановић.
Како се чуло на конференцији у ПКС, у припреми је Стратегија управљања водама у Србији у сарадњи са Институтом „Јарослав Черни“, као и низ мера и предлога шта треба унапредити у области водоснабдевања. На скупу, који је окупио велики број представника комуналних предузећа, стручњака и локалне самоуправе, истакнуто је да треба подићи ниво наплате рачуна за воду, уредити методологију за обрачун цена воде, извршити већа улагања у водоводне објекте и мрежу, као и рационалисати текуће трошкове.
Извор Привредна комора Србије