-
Кроз пројекат GLAAS Уједињене нације и Светска здрвствена организација на глобалном нивоу прате области снабдевања водом и санитације
-
Недавно је објављен извештај о стању ових области за 2019, који садржи и анализу ситуације Србији
GLAAS, глобална анализа и процена снабдевања водом и санитације (Global Analysis and Assessment of Sanitation and Drinking-Water), на основу истраживања у 115 држава, недавно је објавила извештај за 2019. По многим параметрима јединствен на светском нивоу, овај пројекат је у извештајном периоду 2018/2019 посебну пажњу посветио националним политикама, плановима и циљевима, са нагласком на области управљања, мониторинга, људских и финансијских ресурса. Иначе, овај извештајни период, као десети по реду, уједно је и својеврстан јубилеј пројекта.
Поред осталог, у извештају је наглашено да су финансијски проблеми још увек тема од највећег значаја, која спречава потребан напредак институционалног јачања и снажења техничко-технолошких система. У половини истраживаних држава остварен је већи или мањи напредак захваљујући чињеници да су снабдевање водом и санитација снажно подржани као приоритети од националног значаја. У другој половини земаља, на жалост, ове области су фактички маргинализоване, што може да има драматичне последице на здравље људи и квалитет животне средине.
Извештај о стању ових области у нашој земљи, припремљен по GLAAS методологији, представљен је 25. септембра у Привредној комори Србије. Припремила га је национална радна група у којој су били стручњаци министарстава здравља и заштите животне средине, Републичке дирекције за воде, Агенције за заштиту животне средине, Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ и нашег удружења.
После обимне анализе многобројних индикатора, закључци наше радне групе били су кратки и јасни. У њима се, пре свега, наводи да су људски и финансијски ресурси ограничавајући фактори за одрживост услуга снабдевања водом и санитације. Затим, како се каже, неспорно је да постоје одговарајуће политике и планови развоја, али недостаје њихово спровођење, које је оптерећено неодговарајућом међуресорском сарадњом надлежних министарстава, неефикасном комуникацијом државне управе и локалних самоуправа, а често и недостатком координације активности. Поред тога, наглашена је и потреба увођења савремених информационих технологија, које би побољшале управљање истраживаним областима.
Закључци су поткрепљени низом анализа. „Подаци неопходни за доношење одлука у области здравства, воде за пиће и санитације су доступни“, каже се, поред осталог, у националном извештају. „Прикупљају се и анализирају. Али, процес је отежан због недовољних људских ресурса, неадекватне информатичке подршке и старе методологије. Зато је обухват, садржај и квалитет података некомплетан и недовољан.“
У наставку се износи процена да недостатак људских ресурса у јавном сектору Србије износи преко 50 посто, што посебно угрожава рад малим и општинама средње величине. Наводи се да је евидентан пораст издвајања из буџета за потребе развоја водоснабдевања и санитације. Упркос томе, „национална политика и планови имплементације подржани су неадекватним финансијским средствима и недовољним људским ресурсима, у оба случаја са 50 одсто недостајућих капацитета“.
Опширније информације о пројекту можете пронаћи на порталу Светске здравствене организације https://www.who.int/water_sanitation_health/monitoring/investments/glaas-2018-2019-cycle/en/ , а Извештај за 2019. можете преузети овде.
Званичан извештај националне радне групе можете преузети овде, а резултате GLAAS извештаја за Србију 2018/2019 можете пронаћи овде.